Posle proglašenja za "medijsku ličnost godine" od strane Blic novina, gospodin Željko Mitrović je izjavio da su "Blic najkredibilnije novine u Srbiji". Nije tako davno bilo kada je Pink objavio da su "Blic smrdljive novine". I jedan i drugi medij su od skoro pod zaštitom zapada, Blic oduvek štiti Nemačka, a Pink je nedavno dobio zaštitu Amerike. Prosto napomena. Nobelova nagrada je danas potpuno politizovana. Evrovizija takođe. Naši su se odlično držali ove godine u izboru za pesmu Evrovizije, što je mene pozitivno iznenadilo. Zavoleo sam i Breskvicu iako nisam znao ništa o njoj ranije.
Preporuke:
37
5
2
sreda, 06 mart 2024 20:40
Moje istorijsko znanje iz gimnazije, a potom i tokom života - od raznih a uglednih stručnjaka
D. Stojanović je po meni isto toliko objektivan istoričar koliko i A. Brnabić funkcioner od znanja i integriteta.
Nisu mi štancovani stavovi D. S. posebno vredni praćenja, ali ona se nameće u javnosti, pa nam omogućava da stvorimo mišljenje o njoj: sebe je pronašla u zakletom anti-srpstvu; ona ne zna ili ne želi da od istorijskih događaja i razdoblja pravi mozaik - ona ima zadati okvir u koji ubacuje svoje navodno kvalifikovano, uvek na istoj spravi nabaždareno tumačenje.
Ja znam vrlo dobro (ne treba niko da mi soli pamet) o tome koji su sve srpski gradovi bombardovani u Drugom sv. ratu od strane saveznika, da je Broz sedeo u Vršcu dok su upravo crvenoarmejci i partizani oslobađali Beograd a u koji je ujahao posle tri dana od oslobođenja, o oblačenju ustaša u partizanske uniforme na kraju tog rata, pljački i ubistvima srpske građanske klase, intelektualaca i industrijalaca - bez suđenja; o strateškim interesima i uticaju na Balkanu anglo-Amerikanaca nakon raspada Austrougarske monarhije...
Preporuke:
37
5
3
sreda, 06 mart 2024 23:01
Istoriografija
Da li današnja srpska istoriografija nudi bar neke odgovore na velika pitanja našeg vremena.
Ovde je istoriografija precenjena, jer se od nje očekuje da pruži odgovore na pitanja današnjeg vremena. Ona nema taj zadatak, jer je delokrug njenog istraživanja isključivo u vezi sa prošlim vremenima. U suprotnom ona je u riziku da postane sluškinja politike, a tada prestaje da bude nauka. Dužnost istoriografije kao specifične nauke je da "bez strasti i pristrasnosti" prouči i prikaže prošlost onakvu kakva je zaista bila. Politički i nacionalni argumenti tu ne bi trebalo da presuđuju, bar ne u radovima dobrih istoričara koji dosledno primenjuju metode nauke kojom se bave.
Preporuke:
30
4
4
četvrtak, 07 mart 2024 15:48
Granični problem01
Naravno kada je istina očigledna i nabijena svakome pravo u oči angažuje se armija "zamagljivača" da zamuti horizont i pamet!Jeste li vi primetili da granice na Balkanu,suštinski nisu promenjene od 1878 kada su ih na Berlinskom kongresu povukli Englezi,Nemci i Austro Ugari?Svejedno je da li se to zove protektoratima ili "nezavisnim" državicama,da li su deo nekog multi-kulti Carstva,ili "Socijalističke republike", "Nesvrstane Jugoslavije".Bitno je da su granice tu,i da preko njih Zapadne sile uvek mogu da projektuju svoj uticaj i održavaju balans kakav im odgovara da bi upravljale Balkonom.Svako izlaženje iz zadatih granica se najoštrije sprečava.Srbima su tesne pa im se(kad se mora) privremeno dozvoli "ujedinjenje",ali nikako ne u Srbiju,nego striktno u "Jugoslaviju",što je provizorijum koji treba da im stvori iluziju "ujedinjenosti" privremeno.Naravno zadate granice moraju biti očuvane.
Preporuke:
25
6
5
četvrtak, 07 mart 2024 15:53
Granični problem02
I zato su Srbi remetilački faktor,"imperijalisti" i ne znam šta sve još ne,jer prete očuvanju zadatih granica.Zato se i radi na smanjivanju njihove brojnosti kad god se može.Ako mi ne verujete,zapitate se kako to da je NATO ratovao za očuvanje Austro Ugarskih granica na Balkanu,koje je ponovo iscrtao komunista Tito?!
Preporuke:
24
7
6
četvrtak, 07 mart 2024 20:19
Realno
Granični problem02
A da li ste vi primetili da granice koje nam je "crtala" Austrougarska 1878. i granice koje je crtao "komunista Tito" nisu iste? Koja je Srbija bila teritorijalno veća može se lako utvrditi poređenjem broja kvadratnih kilometara Kneževine Srbije i Socijalističke Republike Srbije. Ova potonja je, zapravo, najveća srpska država od kako smo na Balkanu. Izuzetak je samo Dušanova država, s tim što je to bila "zemlja Srba i Grka". Danas bi mi Srbi bili srećni da vratimo srpski suverenitet u granicama državnosti koju smo kao federativna jedinica imali u Brozovoj federaciji. Više od toga teško da će se postići.
Preporuke:
9
13
7
petak, 08 mart 2024 11:01
Granični problem
Ne zaboravite da su granice Vojvodine jasno povučene prema Srbiji,a da se problemi u Sandžaku uvek mogu podstaći "Nation building" projekti nikad ne staju, i ako deluje da su ponekad "uspavani",kao što smo to dobro naučili. Posle svega,ne znam ko još može da bude naivan.
Preporuke:
5
2
8
ponedeljak, 11 mart 2024 12:01
Milos
Deda ujak mog prvog komsije, prijatelja i kuma je poginuo u saveznickom bombardovanju Beograda. Ali nije to najbitnije kada je u pitanju Dubravka Stojanovic. Ona je film Dara iz Jasenovca nazvala "banalnim falsifikatom".
Preporuke:
2
1
9
ponedeljak, 11 mart 2024 22:05
Realno
Granični problem
Ne zaboravite da su granice srpske državnosti izgubljene već 1. decembra 1918.g. Iako se voljom narodnih predstavnika Kraljevini Srbiji prisajedinila srpska Vojvodina i sremsko-karlovačka Mitropolija, odmah potom je srpska državnost utopljena u južnoslovensku državu najpre nazvanu Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a onda Kraljevina Jugoslavija. U toj kraljevini nije bilo ni Srbije kao države, ni njenih granica. Ali se, zato, pred kraj Kraljevine u njoj pojavila hrvatska državnost u vidu Banovine Hrvatske. Bila je jezgro buduće fašističke kvazidržavne tvorevine za uništenje srpskog naroda. Srpska državnost obnovljena je tek posle 2.sv.rata, ovog puta u okviru federacije kao jedna od federalnih jedinica. Bila je najveća, bez obzira na 2 pokrajine koje po ustavu SFRJ nisu imale pravo na otcepljenje.
Kako smo izgubili suverenitet nad jednom od pokrajina je posebna priča. Ali, nacionalni cilj je da taj suverenitet vratimo u punom okviru Brozove SR Srbije.
.jpg)
Nisu mi štancovani stavovi D. S. posebno vredni praćenja, ali ona se nameće u javnosti, pa nam omogućava da stvorimo mišljenje o njoj: sebe je pronašla u zakletom anti-srpstvu; ona ne zna ili ne želi da od istorijskih događaja i razdoblja pravi mozaik - ona ima zadati okvir u koji ubacuje svoje navodno kvalifikovano, uvek na istoj spravi nabaždareno tumačenje.
Ja znam vrlo dobro (ne treba niko da mi soli pamet) o tome koji su sve srpski gradovi bombardovani u Drugom sv. ratu od strane saveznika, da je Broz sedeo u Vršcu dok su upravo crvenoarmejci i partizani oslobađali Beograd a u koji je ujahao posle tri dana od oslobođenja, o oblačenju ustaša u partizanske uniforme na kraju tog rata, pljački i ubistvima srpske građanske klase, intelektualaca i industrijalaca - bez suđenja; o strateškim interesima i uticaju na Balkanu anglo-Amerikanaca nakon raspada Austrougarske monarhije...
Ovde je istoriografija precenjena, jer se od nje očekuje da pruži odgovore na pitanja današnjeg vremena. Ona nema taj zadatak, jer je delokrug njenog istraživanja isključivo u vezi sa prošlim vremenima. U suprotnom ona je u riziku da postane sluškinja politike, a tada prestaje da bude nauka. Dužnost istoriografije kao specifične nauke je da "bez strasti i pristrasnosti" prouči i prikaže prošlost onakvu kakva je zaista bila. Politički i nacionalni argumenti tu ne bi trebalo da presuđuju, bar ne u radovima dobrih istoričara koji dosledno primenjuju metode nauke kojom se bave.
A da li ste vi primetili da granice koje nam je "crtala" Austrougarska 1878. i granice koje je crtao "komunista Tito" nisu iste? Koja je Srbija bila teritorijalno veća može se lako utvrditi poređenjem broja kvadratnih kilometara Kneževine Srbije i Socijalističke Republike Srbije. Ova potonja je, zapravo, najveća srpska država od kako smo na Balkanu. Izuzetak je samo Dušanova država, s tim što je to bila "zemlja Srba i Grka". Danas bi mi Srbi bili srećni da vratimo srpski suverenitet u granicama državnosti koju smo kao federativna jedinica imali u Brozovoj federaciji. Više od toga teško da će se postići.
Ne zaboravite da su granice srpske državnosti izgubljene već 1. decembra 1918.g. Iako se voljom narodnih predstavnika Kraljevini Srbiji prisajedinila srpska Vojvodina i sremsko-karlovačka Mitropolija, odmah potom je srpska državnost utopljena u južnoslovensku državu najpre nazvanu Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a onda Kraljevina Jugoslavija. U toj kraljevini nije bilo ni Srbije kao države, ni njenih granica. Ali se, zato, pred kraj Kraljevine u njoj pojavila hrvatska državnost u vidu Banovine Hrvatske. Bila je jezgro buduće fašističke kvazidržavne tvorevine za uništenje srpskog naroda. Srpska državnost obnovljena je tek posle 2.sv.rata, ovog puta u okviru federacije kao jedna od federalnih jedinica. Bila je najveća, bez obzira na 2 pokrajine koje po ustavu SFRJ nisu imale pravo na otcepljenje.
Kako smo izgubili suverenitet nad jednom od pokrajina je posebna priča. Ali, nacionalni cilj je da taj suverenitet vratimo u punom okviru Brozove SR Srbije.